Historija web pretraživača

Svjetska historija je puna epskih borbi za moć, tirana koji osvajaju svijet i herojskih autsajdera. Historija web pretraživača nije mnogo drugačija. Univerzitetski pioniri napisali su jednostavan softver koji je izazvao informatičku revoluciju i borbu za superiornost pretraživača i korisnike interneta.

Prije web ere

Godine 1950. kompjuteri su zauzimali čitave prostorije i bili su gluplji od današnjih džepnih kalkulatora. Ali napredak je bio brz, i do 1960. godine bili su u stanju da pokreću složene programe. Vlade i univerziteti širom svijeta smatrali su da bi bilo sjajno kada bi mašine mogle razgovarati, njegujući saradnju i naučna otkrića.

ARPANET je bio prvi uspješan projekat umrežavanja i 1969. godine prva poruka je poslana iz laboratorije računarskih nauka na Univerzitetu Kalifornije, Los Angeles (UCLA) prema Stanford Research Institute (SRI), takođe u Kaliforniji.

To je izazvalo revoluciju u kompjuterskom umrežavanju. Formirane su nove mreže koje povezuju univerzitete i istraživačke centre širom svijeta. Ali sljedećih 20 godina internet nije bio dostupan javnosti. Bio je ograničen na univerzitetske i vladine istraživače, studente i privatne korporacije. Bilo je desetina programa koji su mogli trgovati informacijama preko telefonskih linija, ali nijedan od njih nije bio jednostavan za korištenje. Pravi otvoreni internet i prvi web pretraživač nije stvoren sve do 1990. godine.

Web era

Britanski informatičar Tim Berners-Lee stvorio je prvi web server i grafički web pretraživač 1990. godine dok je radio u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja, u Švicarskoj. Svoj novi prozor u internet nazvao je “WorldWideWeb”. Bio je to grafički interfejs koji je jednostavan za korišćenje kreiran za NeXT računar. Po prvi put, tekstualni dokumenti su međusobno povezani preko javne mreže – weba kakav poznajemo.

Godinu dana kasnije, Berners-Lee je zamolio studenta matematike iz CERN-a Nicolu Pellow da napiše Line Mode Browser, program za osnovne kompjuterske terminale.

Do 1993. internet je naprosto eksplodirao. Univerziteti, vlade i privatne korporacije vidjeli su priliku na otvorenom internetu. Svima su bili potrebni novi kompjuterski programi za pristup. Te godine, Mosaic je kreiran u Nacionalnom centru za superkompjuterske aplikacije (NCSA) na Univerzitetu Illinois Urbana-Champaign od strane kompjuterskog naučnika Marka Andreesena. Bio je to prvi popularni web pretraživač i rani predak Mozilla Firefoxa.

NCSA Mosaic je radio na Windows računarima, bio je jednostavan za korištenje i davao je svakome ko je imao PC pristup ranim web stranicama, sobama za ćaskanje i bibliotekama slika. Sljedeće godine (1994.), Andreessen je osnovao Netscape i objavio Netscape Navigator za javnost. Bio je izuzetno uspješan i prvi pretraživač za ljude. To je ujedno bio i prvi potez u novoj vrsti rata za korisnike interneta.

Ratovi pretraživača

Do 1995. Netscape Navigator nije bio jedini način da se povežete na internet. Gigant kompjuterskog softvera Microsoft licencirao je stari Mosaic kod i napravio svoj vlastiti prozor na webu, Internet Explorer. Izdanje je izazvalo rat. Netscape i Microsoft grozničavo su radili na stvaranju novih verzija svojih programa, svaki pokušavajući nadmašiti druge bržim, boljim proizvodima.

Netscape je kreirao i pustio JavaScript, koji je web stranicama dao moćne računarske mogućnosti koje nikada prije nisu imali. (Također su napravili zloglasni <blink> tag.) Microsoft se suprotstavio sa Cascading Style Sheets (CSS), koji je postao standard za dizajn web stranica.

Stvari su malo izmakle kontroli 1997. godine kada je Microsoft objavio Internet Explorer 4.0. Tim je napravio ogromno slovo “e” i krišom ga postavio na travnjak Netscape sjedišta. Netscape tim je odmah srušio divovsko “e” i stavio svoju maskotu dinosaura Mozilla na njega.

Zatim je Microsoft počeo da isporučuje Internet Explorer sa svojim Windows operativnim sistemom. U roku od 4 godine imao je 75% tržišta, a do 1999. imao je 99%. Kompanija se suočila sa antimonopolskim sporovima u vezi sa ovim potezom, a Netscape je odlučio da otvori svoju bazu kodova i stvorio neprofitnu Mozilla-u, koja je napravila i objavila Firefox 2002. godine. Shvatili su da monopol nad pretraživačima nije u najboljem interesu kako korisnika tako i samog otvorenog weba, pa je napravljen Firefox da pruži slobodu izbora. Do 2010., Mozilla Firefox i drugi pretraživači su smanjili tržišni udio Internet Explorer-a na 50%.

Drugi konkurenti su se pojavili tokom kasnih 90-ih i ranih 2000-ih, uključujući Opera, Safari i Google Chrome. Microsoft Edge zamijenio je Internet Explorer izdanjem Windows 10 u 2015. godini.

Pretraživanje weba danas

Danas postoji samo nekoliko načina za pristup internetu. Firefox, Google Chrome, Microsoft Edge, Safari i Opera su glavni konkurenti. Mobilni uređaji su se pojavili tokom protekle decenije kao preferirani način pristupa internetu. Danas većina korisnika interneta koristi samo mobilne pretraživače i aplikacije za pristup internetu. Mobilne verzije glavnih pretraživača dostupne su za iOS i Android uređaje. Iako su ove aplikacije vrlo korisne za određene svrhe, one pružaju samo ograničen pristup webu.

U budućnosti će se web vjerovatno udaljiti dalje od svojih hipertekstualnih korijena i postati ogromno more interaktivnih iskustava. Virtuelna stvarnost je na horizontu decenijama (barem od objavljivanja Lawnmower Man-a 1992. i Nintendo Virtual Boy-a 1995.), ali internet bi je konačno mogao donijeti masama. Firefox sada ima podršku za WebVR i A-Frame, koji programerima omogućavaju da brzo i jednostavno grade web stranice virtuelne stvarnosti. Većina modernih mobilnih uređaja podržava WebVR i lahko se mogu koristiti kao slušalice sa jednostavnim kartonskim kućištima. Mreža 3D virtuelne stvarnosti kakvu je zamislio pisac naučne fantastike Neal Stephenson možda je iza ugla. Ako je to slučaj, sam web pretraživač bi mogao potpuno nestati i postati pravi prozor u drugi svijet.

Bez obzira na budućnost weba, Mozilla i Firefox će biti tu za korisnike, osiguravajući da imaju moćne alate za iskustvo weba i sve što on može ponuditi. Web je za svakoga i svako bi trebao imati kontrolu nad svojim online iskustvom. Zato dajemo Firefox alate za zaštitu privatnosti korisnika i nikada ne prodajemo korisničke podatke oglašivačima.

Resursi

• https://en.wikipedia.org/wiki/Mosaic_(web_browser)
• https://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_web_browser
• https://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Internet
• https://en.wikipedia.org/wiki/Browser_wars
• https://home.cern/topics/birth-web
• https://www.zdnet.com/article/before-the-web-the-internet-in-1991/